sauna1Čeličenje je jako korisno, o čemu svedoči i činjenica da se ljudi izlažu hladnoći, kupaju se u ledenoj vodi. Lekovite mogućnosti hladnoće su poznate od davnina verovatno svakome. Stavljamo led na povrede, pri visokoj temperaturi na čelo stavljamo hladnu oblogu. Medicina takođe praktikuje primenu hladnoće protiv različitih upalnih procesa, bola. Hladnoća ima i hemostatski efekat. Lečenje hladnoćom se spominje i u radovima Hipokrata i Avicene.

U drevnoj Rusiji kupanje u ledenoj vodi se smatralo sredstvom za dobijanje plemićkog zdravlja. Prvi čovek koji je naučno dokazao lekovitost hladnoće je nemački lekar i sveštenik, Sebastijan Knajp (1827-1896). On je u mladosti oboleo od tuberkuloze i kada su mu lekari rekli da je bolest neizlečiva izučio je hidroterapiju. Pošto nije imao sredstava za lečenje u specijalizovanoj bolnici rešio je da primenjuje hidroterapiju u ledenoj vodi Dunava. Na opšte iznenađenje lekara Knajp je počeo da se oporavlja i ubrzo je ozdravio. Ceo svoj život je zbog ovog iskustva posvetio lečenju obolelih hladnom vodom u čemu je bio vrlo uspešan.

Ipak, osnivačem savremene kriomedicine smatra se japanski naučnik Tosimo Jamauči. On je još 70-tih godina prošlog veka predložio lečenje reumatskih oboljenja ledenim vazduhom (od -150°S do -160°S). 80% njegovih pacijenata sa najzapuštenijim oblicima reumatizma su se praktično u potpunosti oslobodili bolova i nastavili da žive punim plućima. Jamauči je prvi put predstavio metod ovog lečenja na kongresu 1979. godine u Visbadenu. Učesnici kongresa su visoko ocenili njegov metod lečenja. Pet godina kasnije profesor Rajnhard Frike u svojoj klinici je lečio u kriosauni više od 100 pacijenata dnevno. Danas samo u Zapadnoj Evropi postoji više od 400 centara za krioterapiju u kojima se leče milioni ljudi.

sauna2Koža je najveći organ u ljudskom organizmu. Ona ima deset puta više receptora za hladnoću nego za toplotu i svako dejstvo ekstremne hladnoće na nju je dovodi u stanje stresa, u ovom slučaju pozitivnog. Hladnoća pokreće imuni sistem, aktivira metaboličke procese, poboljšava cirkulaciju i izaziva lučenje endorfina (hormona zadovoljstva). Suština ove metode je jednostavna: čovek se na kratko vreme do vrata potapa u sloj kriogenog gasa (azota) koji je na temperaturi ne većoj od -130°S. Tokom tretmana koža pacijenta se hladi do -2°S, reakcija sistema za termoregulaciju na preterano hlađenje kože ima fizioterapeutski efekat. U komoru se pušta kriogeni gas, pri čemu se temperatura sa 20°S spušta na -160°S u roku od 15 sekundi posle čega se dostignuta temperatura održava skoro bez ikakvih variranja. Tokom tertmana pacijent na sebi ima samo donji veš, rukavice i vunene čarape. Prvi efekat kriosaune može se primetiti već 5-10 minuta posle tretmana, kada počinjete da osećate dobro raspoloženje, koje se javlja kao rezultat oslobađanja endorfina u krv. Ovaj tretman deluje na organizam najmanje 6 sati. Mnogo ljudi priča da su se posle tretmana dobro naspavali.

Posle 3-4 tretmana pacijent može da primeti fantastične rezultate: koža se podmlađuje, bol prolazi, pojavljuju se prvi znaci smanjenja telesne težine koji se pojačavaju kada pacijent kombinuje kriosaunu sa masažom i fitnesom. Za trajne rezultate preporučuje se 10-20 tretmana. Tretman nije toksičan i nije opasan za ljude, personal i okolinu. Zahvaljujući brojnim prednostima, odsustvu neželjenih efekata, kriosauna će u najskorije vreme postati popularnija od solarijuma.